Štampa

МУЦАЊЕ

преузимање

Муцање је поремећај говорне флуентности односно поремећај говорног ритма и темпа

Узроци:

-Говорно-језички развој ( у периоду између друге и четврте године живота настаје интензивнији развој говора- лексика, граматика, синтакса, семантика; у овом периоду се интензивније развија и моторика говорних органа што у великој мери ангажује нервни систем односно мозак...).

-Социо-емоционални развој (дете показује повећано интересовање за околину, самосталније је у кретању, жели већу слободу, мању зависност од мајке, жешће реагује на забране из околине...).

-Утицај средине (нпр. рођење новог члана у породици, болест и смештај детета у болницу, превише захтевни родитељи, свађе родитеља у присуству детета, неуједначени васпитни ставови у породици, развод родитеља, претрпљен велики страх, присилно преусмеравање леворукости, живот породице у изгнанству... ).

-Наслеђе ( у великој мери утиче на конституцију личности – осетљивост, осећајност, грађа и функција говорних органа...).

Учесталост:

-2% - 3% код деце

-1 % код одраслих особа

Муцање и узраст:

-На раном узрасту:

-Између 2–3 године живота

-Између 4-5 године живота

-Полазак у школу

-Пубертету

-Код одраслих

Муцање и пол

Чешће се јавља код дечака него код девојчица.

Наслеђе и муцање

У око 45% случајева муцање у ближој или даљој породици.

Симптоматске карактеристике

У говорно-језичком погледу – муцање представља недовољно течан говор због повремених или дуготрајних грчева који захватају респираторно-вербални мефанизам.

У соматско-физиолошком погледу – у великој мери зависи од интензитета муцања, а повећањем муцања повећава се тензија говорне мускулатуре и целог тела: долази до ремећења дисајног ритма, до несклада између дисања и фонације, до раскорака између фонаиције и артикулације, до кочења појединих покрета орргана за арткулацију, задржавања респирације и фонације, повећања тензије периферних гворних органа.Ове манифестације на говорним органима праћене су низом соматских симптом: појачан пулс, црвенило, знојење, забацивање главе, ширење зеница, колутање очима, затварање капака, ударање рукама по телу, ударање ногама о под...

У психичком погледу – особа која муца најчешће покушава да избегне говор услед чега сужава круг пријатеља и временом постаје интровертна. Дуготрајно муцање се може одразити на карактерне особине те особе: она је несигурна у себе, непоуздана у извршавању задатака, недостаје јој истрајност, борбеност, и спремност да се суочавају са већим задацима у животу...

У социјалном погледу може се рећи да је муцање друштвена болест јер се испољава само у вербалном контакту са другима.

Врсте муцања

-Физиолошко муцање – јавља се у периоду између друге и треће године, дете често застајкује у говору, ако се не реагује и скреће пажња детету, обично спонтно пролази.

-Примарно муцање – слично је физиолошком, али су застоји све израженији и чешћа су понављања гласова и слогова, дете и у овом случају није свесно свог неправилног начина говора, не напреже се у говору, нити га избегава.

-Секундарно – право муцање, карактрише се општом мишићном напетошћу, дете је свесно да муца, има страх од говора и појединих говорних ситуација, муцање је праћено покретима појединих делова тела,поремећајем дисања, фонације и изговора гласова.

-Акутно или нагло (абруптно) муцање јавља се као реокција на психичку или физичку трауму.

ШТА РОДИТЕЉИ МОГУ УЧИНИТИ ДА ДО МУЦАЊА НЕ ДОЂЕ ?

Детету је потребно да расте и развија се у складној породичној атмосфери, без сукоба и вређање. Омогућите му то!

Претерана попустљивост може се одразити негативно на психофизички развој вашег детета. Поставите границе!

Стабилна дневна рутина одговара деци.Створите је у љеговом окружењу!

Када се збивања не поклапају са дневном рутином, а ваше дете је осетљиво на промене, припремите га за то!

Култура говора је јако битна ( док један говори остали слушају). Примените ово правило у вашој породици!

Ви сте говорни модел вашем детету. Будите добар говорни модел! Говорите течно, јасно, граматички исправно. Користите једноставне али садржајне реченице.

Говорном развоју вашег детета посветите пажњу. Читајте и причајте приче, разговарајте о прочитаном и доживљеном с дететом, учите песмиице, причице, постављајте пиитања, подстичите га да оно поставља питања.

Разговарајте лагано, опуштено, заинтересовано,стрпљиво са њим!

лог

КАКО СЕ ПОНАШАТИ КАДА СЕ МУЦАЊЕ ПОЈАВИ

Успоставити биолошке ритмове прилагођене узрасту детета:

- У одређено време успављивати и будити дете

- Главне оброке узимати у одређено време

- Организовати дан детета тако да оно зна када може да се игра а када треба да извршава одређене дужности.

Водити рачуна о култури говора – говорите сталожено, немојте прекидати и упадати у реч једно другоме.

Контролишите своје понашање и понашање других особа у околини у односу на муцање детета:

- Стрпљиво сачекајте да дете каже оно што жели када замуца, не помажите му у говору ( не тражите да понови, не говорите уместо њега, не имитирајте његов начин говора)

- Обратите пажњу на оно што говори, а не како говори

- Створите му утисак да пред собом ма довољно времена за говор без обзира на говорне тешкоће и да га стрпљиво чекате

- Што мање тражите да говори, читајте му лагано веселе приче смиреним тоном и лаганим темпом

Не дозволите да стиче повластице због свог проблема, али га немојте ни кажавати.

Проналазите активности које дете може успешно да обави и реално похвалите његов труд и успех.

Усагласите васпитне ставове и доследно их спроводите.

Настојте да у породици створите атмосферу без журбе и напетости, бавите се дететом кроз заједничке активности.

Ако дете поставља питања о говорном проблему адекватно му објасните суштину муцања и мотивишите га за третман.

Активно се ангажујте као сарадници у терапији која треба да буде уклопљена у дневни жиот детета и породице.

КАДА ТРЕБА ДА СЕ ОБРАТИТЕ ЛОГОПЕДУ УКОЛИКО ПОСТОЈИ СУМЊА ДА ВАШЕ ДЕТЕ МУЦА?

-Дете је почело понављати све краћи елемент.

-Повећао се број понављања.

-Дете се „бори“ са речима, када понавља јако скаче висина гласа.

-Када понавља мења се структура речи, убацују се неки гласови у речи.

-Током говора су упечатљиви знаци напетости мишића лица, дете подиже рамена, гута ваздух, говор са прекида због грча у говорном апарату.